Category : Poems

Sub Category : N/A

Nismo mogli znati

Nikad nismo mogli znati
kad je usledio "poslednji put"..
Čekajući suze za rastanak,
okrenula sam leđa s osmehom;
bili smo hitri, bili smo veseli,
nad nama svemir, mesec žut,
čini se da vreme teče 
samo da nas ponovo spoji.
I sve što smo tada imali dati
ostavljasmo za neki sledeći put.

Bilo je zvezdano i prohladno veče,
treptajima brisali smo granice
za sve što nije moglo, al smo hteli
birajući pogrešne stanice...
U tišini davno rečenog,
ostali su romani o nama,
o onima koji su trajali smelo,
jer nemaše početak, ni kraj.
I gde god da su mišlju takli
tu ostade njihov Gaj.

Nikada nismo mogli znati
kad je usledio "poslednji put".
Čovek je uvek najmanje spreman
za ono što najviše očekuje.
Lako odlazeći, gospodari korakom
kao da će sliku umeti da smrzne.
A onda umotan u sebe, usput,
razmišlja šta je mogao reći.
I uvek će "sledeći put",
kad najmanje bude razmišljao o sreći.

(i nikada, nikada neće znati 
da l' je tu gde je kročio nogom,
odškrinuo vrata za sve što će dati
il možda rekao poslednje - Zbogom)