Category : Poems

Sub Category : N/A

Da mi je...

Da mi je bilo pameti
kao što mi beše ludosti,
da mi beše mladosti
u noćima bezbrižnosti
i tuge...
Da su mi bile ruke druge 
da ih stavim na tvoja ramena
i stvorim u očima sate
kojima ću brisati tuge...
i sve gluposti druge...
Duge... 

Da mi je bilo sopstva
u trenucima beskraja
što brojila sam je tobom,
puštajući svoje laste mira
da padaju na staze besmisla,
verujući da mi uslov za sebe
raskošno leži u pobedama Pira...
i odbljescima tame
dok tražila sam rame,
bežeći od Raja...

Da mi je tvojih prekora,
na račun moje mladosti
i nihilizma kao odela,
dok u očima nosila sam
pobede od svile,
i plakala predivno
i bezbrižno nad ogledalom
u kojem su tvoje senke snile..
Umela sam samo da nemam
i da trijumfe čujem ko opela...

Da mi je, eto, još jedan trenutak,
da zagrlim sve praznine
u kojima sam te držala za ruke
putujući u najsvetije luke,
gde sagradila sam kutak,
od kojih sebi od tvojih senki
pletem kožu, noći i istine... 

Eh, da mi beše još malo Tebe,
da konačno imam
tu željenu
- Sebe...
 
Nađa Đoković