Category : Poems

Sub Category : N/A

POSREDNIK

Ne umem ti, moja vilo,
objasniti sjaj što gasne,
niti šta se s pesmom zbilo
u neme mi sate, kasne.

Ne umem ti, gorsko čedo,
istočiti reči gromke;
jedno mi je lice bledo
ostavilo sve potomke,

da ih plačem, da ih volim,
da im pevam noći svoje,
da, bezbožna, većma molim
svoje snove da postoje.

Ne umem ti, pesmo svile,
ispevati sve tišine,
što mi jedne oči mile
sad pevaju, iz daljine.

Ne umem ti nikad reći
šta je to što tobom dišem,
niti gde će noćas leći,
nemi život, kome pišem..

Ne umem ti nikad reći
o dragulju, o kom snevam,
I da sve što mogu steći
tek maska je tog što nemam.

Nađa Đoković