Category : Poems

Sub Category : N/A

Diši!

Vini se,poleti, moj sokole sivi,
od okova noći u svetlo se sjati.
Ti udišeš život svemu što ne živi,
i radošću kupaš sve ono što pati.

Krila su ti seda, a letovi čedni,
zenice ti zlatne vrhovima hode.
Duša ti je izvor svemu što ožedni,
a dlanovi meki – puti od slobode.

Diši, oslobodi plamenove strasti,
sa zemljice crne ka suncu zapleši.
Najlepše će letet’ taj što ume pasti,
najbolje će znati, ko ume da greši.

Svodove oboji korenima svojim
i svuda gde treneš –zora neka svane.
Glasno nebu reci – Ne, ja se ne bojim
da život što iskri u meni, sad plane!