Category : Poems

Sub Category : N/A

ISKRA

Oko moje sneno, ti, zraku u sopstvu,
zenica ti zvezda; rapsodijom sija.
Moj labude beli, krilo u svem ropstvu,
od tvojeg mi bivstva duša većma klija.

Senko moje seni, moj presveti gralu,
kroz ruke ti teku sva spokojstva moja.
Tvoje lice dade odu mome žalu
kao sunce šumi plašt od zlatna kroja.

Od mirisa tvoga, moj bagreme beli,
cveta pusta zemlja, rođena u seni.
I što suza beše, to sad me veseli,
sad kad život pesme ti živiš u meni.

Nađa Đoković