Category : Poems

Sub Category : N/A

Slavuj

A ti čemer uze
Kao da ga nema
I iz moje suze 
Poteče poema.
Ti milo me gleda,
A reči mi rodi,
Očima od meda
Slikaš po slobodi
Koju sada nosim
U grudima ptice
I nogama bosim
Sad ostavljam klice
Ružičasto moje,
Moja Hrizantemo,
Pesme mi se roje
Dok pevaš mi nemo
Međ zenice meke
Želim da ti spijem
I sa tvoje reke
Radosti da pijem
Ti, proleće moje
Moja srno mira,
Noćima me poje
vode boga Lira.
Ti mlekom me kupaš
A oblačiš medom,
U noći mi stupaš
S mesečinom bledom
I već zoru vidim
Na treptaju tvome
Od spokoja bridim
Našla sam te, dome,
ako pružiš ruku,
Za tobom ću poći,
U tvoju će luku
Svi spokoji doći.
Ti pevaj, ne prestaj,
Melodiju pratim
Da dočekam smirnaj,
Da se tebi vratim.

Nađa Đoković