Category : Poems

Sub Category : N/A

Prepuštanje

Odvedi me..
u beskrajne vermontske doline
tvojih dlanova,
da upletem svoje drhtaje
u vetrenjače
na tremovima
starih rančeva...
Povedi me, Alejo spokoja,
u dvorane belgijskih dvorova
i odškrini mi staklena vrata tvojih...
Odvedi me od sebe
i od svega ritmičnog,
ujednačenog,
ušuškaj me u rupice
tvoga osmeha
da više nikad
iz njih ne izronim.
Povedi me...
U amsterdamske bašte
i tvoja obeharala jutrenja.
Pokrivaj me jutarnjom maglom
nad poljima francuske lavande,
na koje mirišu tvoji uzdasi
i moji novi počeci...
Povedi me u melodiju,
Bečke državne opere,
da oslikam svoje zenice
u otiske Mocartovih prstiju.
Povedi me tamo,
gde nas niko ne zna,
tamo,gde će se tek upoznati
moje Ti.... i tvoje Ja..

Nađa Đoković