Category : Poems

Sub Category : N/A

Dogma

Ti si moja misao od iskona, 
tako si sigurna, tako laka, 
poput pera ustremljena 
na moje nemire. 
Ti si moja kap istine 
u modrim vodama 
bezvremenih bludnji,
ti si ružičasti svod 
nad lepljivim tlom isušenih nadanja. 
Ovaj uzdah, ovo bezbolje, 
ovaj neobični kutak tišine,
ova simfonija što pada na Adagio, 
i zlatnim nitima mu boji vapaje..
Ti si konstanta, nepozvan aksiom, 
ti si sled, sa kožom od svetlosti 
i dušom od latica nebeskog krina. 
Iznova me rađaš u svojim slučajnostima, 
i ostavljaš mi zenice ko kolevke 
u koje se plačno svijem, 
kad me ne vidiš..
kad se ne vidim. ..
Ti si tren večnosti
 u beskrajnom odumiranju, 
ti si feniks moga bivstvovanja 
ti si "Kamo sreće" i "Nadam se"...
Ti si ono Ja koje želim da živim. 
Ti si beskraj
 i moja nedorečenost, 
Ti si.... 
Ti si....

N.Đ.