Category : Poems

Sub Category : N/A

Самодопуштење

Волим да те сањам...
Тад не пратим казаљке
И не питам за смену...
Не питам што ме сунце 
Издаје и данас
Бежећи са твојим ликом...

Волим да те сањам..
Да те видим како цветаш
И како се у Месечевом сребру 
Рађаш... Без маске и оклопа..
И како ми урањаш душу у тело
Како постајеш контура
Нечему неопипљивом
Нечему вечном

Волим да те сањам...
Тад не журиш нигде,
И ђонови ти не скраћују цесту,
Јер по звезданој стази плешеш..
И само за мене имаш тај осмех 
Враголана. Који ме речима тера
А бојанком унутрашњости зове
Да останем централна палета..

Волим да сањам..
Да ми у пркосе шијеш благостања ,
Да ми у стрепње сејеш радовања...
Волим да сањам како се будим
И како ми спушташ усне на чело
Шаптајући да те пратим 
Али да се с првим зраком
Ипак себи вратим ...
И да си ту највише кад ниси,
А најмање кад те имам..
И да ме кориш
Док ме у зенице гледаш,
А животе сејеш
И поносно се смејеш,
Кад ти одем низ прашњаву цесту ,
Сва у чуду и незнању 
Да сам у највећем благостању
Док год ми потиљак неми
Осликаваш својим оком...

..Волим да сањам како не сањам...

Н.