Category : Poems

Sub Category : N/A

Sepia

Gledala sam svoja brda
Naslonjena na nebeski jasen
Dišući život podzemne ptice 
Sa krilima pocepanog šišmiša

Gledala sam svoje poljane
Čekajući malenu devojčicu
Da potrči plodnom im zemljom
A za njome procvetaju leta..

Tišina i svemir. 
Rečiti spomenici
Minulih detinjstava.
Na svakom je gorela sveća
Koju niko palio nije..

Na moje je zelene vrhove
Pala sepia. Pohabani vazduh
Koji danas dišem
Zlokobno me seća
Na radost. I sve fenikse
Mojih snova
Koji mi pepelom tabaju staze. 

Gledala sam kako život putuje
A ja sedim,pod mojim jasenom.
Moji su vozovi ostali.
Tamo,gde nikog nema
Nikog sem zemlje
Koja plače 
Za malenim đonovima 
Velikih Ljudi.
A đonovi sve veći,
A ljudi... Eh,ljudi...