Category : Poems

Sub Category : N/A

Čekaj me...

Čekaj me na igralištu naših snova
Tamo gde niko sem nas kročio nije
Uzmi krpenu loptu,
Sačuvala sam je od živih..i
Čekaj me...
Imam još nenasmejanih lica ovde
Na oporoj zemljinoj kori
Imam par linija da ispravim u luk

Čekaj me van daha svega ljudskog
I ne, ne silazi, previše je toksično
Nisu to vise isti ljudi,
Nit su isti, nit su ljudi
Čekaj me kod kruške
Gde si preko majčine volje
Zavezao ljuljašku
Samo za tebe
Samo za mene
Kao da si znao 
Da nas neće biti
Sačekaj me još malo

Još samo jedan život 
Šta je život jedan
Mi smo ih živeli milijarde.
Čekaj me sa trnom u ruci
Plašim se da mi je zarasla
Ona lijiia na dlanu
Od onda kad smo srodili
Sve naše tadašnje i buduće greške
Sve osmehe koji su samo po danu
Izgubljeni...
Sačekaj 
Sapliću me neka strašna bića
Zamisli, imaju samo telo
A Data im je mogućnost govora
Ne, ne razumem šta pričaju
Samo im znam pseudonime
Neki Ljudi, tako nešto ..
Sačekaj me,
A do tad ću te zalivati
I slati ti najbistriju izvornu vodu
Onu sto nikad nama potekla nije
Saznala sam,rode,
Saznala sam gde izvire .
U tebi je
U meni je.
I naša je
Samo naša.

N.Đ.