Category : Poems

Sub Category : N/A

Само не..

Не питај чији је бунар,
У овим очима 
Где бацио си новчић
Своје среће
Својих пожуда и самоћа..

Не питај ме чији осмех
Држим вечно на лицу дрвета
Добијеног операцијом душе
Од свега доброг што је стекла..

Не питај ме зашто ћутим,
Док  милују ме четинари,
И зашто урањам главу у ћилибар,
И у месец, само док је пун..

Не питај ме зашто презам
На дим твоје цигарете
И што су ми мисли изнад неба,
Док по земљи вучем се, ко пас.

Не питај ме чијим рукама
Данас милујем ову децу
И чије небивство покушавам скрити
Њиховим лаким постојањем.

Причај ми о томе ко сам,
А не само ко сам теби,
Причај ми, да се сетим,
Последњег огледала свога.

А кад дође септембар, 
не питај ме више,
Зашто гледам ка зеленој капији..
И са радошћу у очима 
желим да ти покажем
Неког кога никад видети нећеш...

Н.