Category : Poems

Sub Category : N/A

Stanje sinkope

Teturam se na usnulom čamcu, 
Pitam se mamurna ..
gde me vodi?
I gledam senku U jezeru, 
Čudeći se kako 
stoji na površini.. 
Ili je pak kontura? 
Pitam se odakle treperi? 
Magla guta moje bore, 
Urezane puteve na čelu, 
Uzaludne puteve ka mudrosti,
Kao da htedoh da im se vratim.. 
Vidim očima, a ne vidim oči, 
Samo dva straha U dubini
Jezera. Posmatraju me. 
Pitaju se ko sam? 
I ja se to pitam.. 
Ne sviđaš mi se, Mastilovo čedo. 
Previše si razliveno 
I ne znam čije lice nosiš. 
Od tišine niko ne dolazi do glasa, 
Iritira buka bezrečja, 
U tunelima nečije duše.
Solim krv.
Postajem Ništa.
Progutala magla ponosne vrhove,
Te se čini da lebdim 
Negde međ dva sinonima 
Gospe Smrti I Virtuoza Života...
Čije mi to duše grle lice? 
Čijom zemljom to gazim? 
Zar sam kapetan plovidbe površine 
ili pak plutam na suzama minulih? 
N. Đ.