Category : Poems

Sub Category : N/A

Buđenje

Režu krila probuđenog feniksa,
Vatrom prže staze ka spokojstvu, 
Popločane 
Gojinim slikama Iz perioda 
Saturnovog progutanog čeda.. 
Na nišanu prsta, 
sa krunom od eksera,
Sedim na tronu 
nihilističkog kraljevstva ,
Češljajući se plamenom Hada. 
Nad glavom mi stoji Arhanđel, 
Bacajući me U senku njegova krila. 
Pratim rukopise na zidovima, 
Zapovesti pisane od vrhovnog suda
I ostacima sivih ćelija shvatam
Da ispunjavam, što sam sud krši. 
Spakovala sam svoje krunisane bitke,
Svesna da je poraz 
najbolji gospodar,
A tišina postignutog jedini preduslov da sreća bude.. 
..to što jeste.. 
Režem krila probuđenog feniksa, 
Da ovog puta na noge stanem, 
Da poljubim zemlju.. 
..i gurnem je međ prste
I postanem pepeo... Pre no planem!