Category : Poems

Sub Category : N/A

Ostavljaš mi reči
strašne,da me prže 
u igri tvojih koraka i trenutaka.
Jer nema ni tebe..
Ni Tanga.. Ni vina..
Ni onih naših
prašnjavih kutaka..

Ostavljaš mi sebe
da te ko uzor
naslikam na nebo,
zatražim u svakom...
i da svakog puta
tu udarim glavom:
o iluziju o ponovo nađenom
i lakom.

U dijalogu istina
ja pričam ti laži:
da dugo obitavam
u besmislu stradanja..
A kad se skrijem 
tad slepo opipavam
lucidne putanje
ka korenu nadanja...

Ostavljaš mi reči
strašne; da ih ćutim
u tangu senki 
nad ponoćnim žalom.
I dok nemo pevam
svetlu, sumrak slutim:
najtiše se peva
najslavnije palom.