Category : Poems

Sub Category : N/A

Ja imam ime
samo u tvom glasu
u sudaru tvojih zenica
sa detinjim požudama
koje zalivam krišom
i čekam te na uglu
namerno pokisla,
jer sve što želim 
jeste kišobran 
od tvojih trepavica
i jednu haljinu
od tvoga zagrljaja
i jedne cipele
od tvojih koraka.
Ja van tebe 
ne postojim
i samo kisnem
i samo mrzim
i samo nemam
i samo teram 
od sebe daleko,
sve u kojima 
prepoznajem sebe,
a svuda su,
da, svuda sam,
propali slučajevi,
žrtve svojih želja,
pijani od misli
da su svakom komotni,
onako sebi tesni 
neumesni..
Oni me znaju,
Oni me vide, 
Oni me zovu
Oni me traže
a ja ne postojim
samo sam školjka
Tvojih odlazaka
i samo živim 
u slučajnom svetlu
na tvojoj roletni..
(Kad pomisliš
da si nešto 
možda zaboravila)

Nađa Đoković