Category : Poems

Sub Category : N/A

Zemlja svitanja

Ako ćeš me pustiti da te vodim,
upoznaćeš zemlju svojih ogledala,
gde lepota pada mesto predvečerja,
a srebrne ruže zvucima mirišu.

Ako ćeš me pustiti da te vodim,
prvo lice što u jezeru blista,
imaće treptaje od mesečeva srebra 
i osmehe tkane od pesme slavuja.

Ako ćeš me pustiti da te vodim,
crvena će jutra nad nama svitati,
a u svakom odbljesku svemira,
videćeš po dan svoga postojanja.

Ako ćeš me pustiti da te vodim,
i pogledati mojim očima za tren,
pitaćeš se ima li kraja ekstazi,
kraja beskraju gde beskrajem se zoveš...

Na usnama tvojim, najlepše i tople
ružičaste zore, imenom ćeš zvati.
Ovde nebo nebom tvoja nedra zove;
ovde će ti zenice mesto zvezda sjati.

Nađa Đoković