Category : Poems

Sub Category : N/A

Zavide ti što imaš nekog
ko ti nedostaje..
Kog voliš zauvek
bez ideje ni gde je.
Sve same pobede
U trenucima predaje.
Ponosni vuk, pas pokisli
u dnu nepoznatog ponora
s one strane misli...

Ne misli na tebe
Kao ti na nju..
Dobro je.
Misli bi vam se sretale
i ne bi do vas stizale.
Više ne mogu da se spoje.
Ne žuriš nigde,
čekaš strpljivo 
da se vreme skrati.
Visoko si se spustio
da bi obrisao neobrisivo
u istoriji svakodnevnice
koja se nikada ne pamti.

Ne znaš kako bi
kad bi se sreli
tvoji i njeni prkosi..
U nekom danu bez snova
prepun si umornih razmišljanja.
Samo bez reči, jer
više je tajni u njenoj kosi
nego u hiljadu pitanja.

Zalutao u samom sebi
u igri svetla i mraka
nadomak cilja 
svoje stranputice
čuješ odzvanjanje 
svojih koraka...
Kao da neko s tobom
korača ispod ulice...

Pokriven pernatim lažima
na jastuku od fine istine
Sa srećom
skupljenom u sećanjima
računaš jedino nesreću..
Sve na svetu zavisi
od malo topline..
I samo oni 
koji ne pripadaju nikom -
uvek se ponovo sreću.

Nađa Đoković