Category : Poems

Sub Category : N/A

Šeprtlja

Ne umem pred tobom govoriti..
Tad me pokupi vrtlog crvenog..
a zmajevi iz tvojih zenica
učine me nezgrapnom šeprtljom.

Ne umem pred tobom ni pisati;
Kad mi kožom po obrazu kreneš
svaka mi reč odzvanja prazninom,
iz svake se note samo barut prospe.

Ne umem pred tobom ni hodati.
Pa se tako pijano teturam,
a ti se smeškaš i poturaš senku
da se sapnem, sva ponosna

da znam u čijim je rukama
dirigentska palica i konci
za sve predstave
koje sam ti priređivala.

Tebi su koraci isuviše plitki-
I šta će ti cipele, kad imaš krila.
I šta će ti reči,kad te pesma rodila
da budeš i reč i muzika, za sebe.

Nađa Đoković