Category : Poems

Sub Category : N/A

Vila Muzika

Na srpu od srebra- rascvala se ruža,
poput praha zvezda, što nečujno hode.
Iz tame posmatrah kako svetlo pruža,
nad žuborom tihe, mesečeve vode.

Latice je rodne,pružila u sumrak;
Gde joj sena pade- tu zasvira oda.
I na sve što vene, prosula je zrak
i svemu što žedni postala je voda.

Pevala je tiho pesmu zore meke;
kuda glas joj prhnu- renesansu stvori,
i ko da mi radosti, usnule, daleke,
svojom pesmom mekom sad nanovo zbori.

Ne znadoh joj lice, samo ime jedno,
čiji su me zvuci pratili, ko sena.
I sad boju onog što je duši vredno
prepoznah u trenu jesenjih kestena.

Nad sumrakom mojim ponosno je stala;
i bejaše bleda - Anđeoska lika.
I ko da već znadoh pesmu što je tkala
Čarobnica noći - Vila Muzika.