Category : Poems

Sub Category : N/A

U dvorištu mome, prkosi vremenu
Prkosi kiši, odoleva snegu
Naglašava mesečevu i sunčevu smenu
Dok samo stoji na običnom bregu.

Jedna lipa stara na istom je mestu
I juče i danas i sutra će biti
Promenu sveta videla je čestu
Ali sve to od drugih će kriti.

I samo ponekad, razmaše grane
Kao da želi pobeći daleko
Kao da želi na druge strane
Tamo gde teče med i mleko.

Al nigde odavde pobeći ne može
Korene je ovde započela svoje
I zato moli da joj grane lože
Da ne gleda kako stvari stoje.